Start Smart Nanny Trening

MODUL 6

Važnost rutine u detinjstvu

5 tema | Dnevne rutine za odojčad i malu decu, doslednost, porodična rutina i konsenzus

Dnevne rutine za odojčad

Rutina je aktivnost koja se ponavlja — predvidljivi događaji koji daju osnovu za svakodnevne aktivnosti u životu deteta.

Rutina pomaže u organizaciji dana i stvaranju predvidljivog okruženja koje beba može da razume. Rutine obuhvataju osnovne aktivnosti kao što su hranjenje, spavanje, kupanje i igra, a ove aktivnosti se mogu prilagoditi individualnim potrebama bebe (Mindell et al., 2011). Takođe, emocionalna povezanost koja se razvija tokom rutinskih aktivnosti, poput hranjenja ili uspavljivanja, podržava socijalno i emocionalno sazrevanje (Thompson, 2015).

Struktura i predvidljivost dnevnih aktivnosti pomažu u stvaranju osećaja sigurnosti kod bebe, što je od esencijalnog značaja za njihovo zdravlje i dobrobit. Prema istraživanjima, rutine mogu pozitivno uticati na razvoj emocionalnih veza između roditelja i deteta (Henderson et al., 2015).

Rutine ne samo da pomažu u razvoju zdravih navika, već i omogućavaju roditeljima da uspostave stabilnost u svakodnevnom životu, smanjujući stres i povećavajući emocionalnu povezanost sa bebom (Cohen & Mayseless, 2010).

Razvijanje dnevne rutine odojčadi

Odojčad, posebno do šest meseci starosti, zavise od predvidljivih rutina kako bi se prilagodile novim iskustvima i svetovima (Bates et al., 2012).

Razvijanje dnevne rutine za odojčad je ključno za njihovu sigurnost, emocionalno blagostanje i fizički razvoj. U prvih nekoliko meseci života, odojčad su u fazi brzog rasta, pa je usmeravanje na pravilne rutine od vitalnog značaja za njihov zdrav razvoj (Thompson, 2015).

Ovaj osećaj predvidljivosti je ključan za razvoj emocionalne stabilnosti, jer beba počinje da razume svet oko sebe i usmerava poverenje na roditelje (Thompson, 2015).

Iako je važno imati rutinu, bitno je napomenuti da ona treba biti fleksibilna, jer odojčad mogu imati različite potrebe u pogledu hranjenja i spavanja.

Razumevanje signala koje beba šalje roditeljima i dadiljama, kao što su znakovi gladi, umora ili nelagodnosti, ključno je za uspešno prilagođavanje rutine (Henderson et al., 2015). Zbog toga, dnevne rutine ne bi trebalo da budu strogo fiksirane, već bi trebalo omogućiti odgovarajući nivo fleksibilnosti prema bebinim potrebama.

Energija i raspoloženje se mogu promeniti kod bebe, kada je ona na primer bolesna. Tada će tražiti više pažnje ili više sna. Rutinu onda prilagođavamo potrebama deteta.

Rutine dnevnog i noćnog hranjenja odojčadi

Bebe se oslanjaju na mleko kao glavni izvor ishrane, a pravilno usklađivanje dnevnog i noćnog hranjenja igra bitnu ulogu u njihovom fizičkom i emocionalnom razvoju. Kroz doslednu rutinu hranjenja, beba ne samo da zadovoljava svoje nutritivne potrebe, već se i povezuje sa roditeljima, što doprinosi izgradnji poverenja i sigurnosti (Ballard & Morrow, 2013).

U prvim mesecima života, odojčad je u fazi intenzivnog rasta i razvoja, zbog čega je pravilna ishrana i redovno hranjenje od suštinskog značaja.

Tokom ovog perioda, preporučuje se učestalost hranjenja svakih 2–3 sata, što znači oko 6–8 obroka dnevno (Ballard & Morrow, 2013).

Odojčad koja se hrani adaptivnim mlekom može imati duže pauze između obroka od beba koje doje, pošto je majčino mleko lako svarljivo.

Bebina komunikacija u obliku stavljanja ruku u usta, okretanja glave ka dojci ili flašici, kao i plač, signali su koji ukazuju na potrebu za hranjenjem. Takvi signali postepeno omogućavaju roditeljima i dadiljama da prepoznaju individualni ritam bebe, što doprinosi formiranju stabilne dnevne rutine hranjenja (Sadeh, 2004).

Odojčad do 6 meseci obično ne spavaju celu noć, već se bude tokom noći da bi se nahranila, što je prirodni mehanizam rasta i potrebe za energijom (Bohlin et al., 2016). Noćna hranjenja su često kraća i mogu trajati 10–20 minuta, pri čemu beba brzo zaspiva nakon obroka. U prvim mesecima, dojenje ili formula mogu biti jedini način da beba zadovolji svoje nutritivne potrebe tokom noći (Eben et al., 2012).

Kako beba raste, promeniće se i njene potrebe za hranom, kao i dužina pauza između obroka.

Rutine buđenja i spavanja

Prema istraživanjima, novorođenčad spava od 14 do 17 sati dnevno, dok starija deca mogu spavati od 12 do 14 sati (Hirshkowitz et al., 2015). Kvalitetan san ne samo da omogućava rast i razvoj, već je i važan za jačanje imunološkog sistema i razvoj moždanih funkcija (Alfano, 2017).

Pravilno utemeljena rutina pomaže bebi da se oseća sigurno, smireno i stabilno. Rutine, bilo da se radi o buđenju ili spavanju, pomažu bebi da se prilagodi na svet oko sebe, kao i da razvije dobar obrazac spavanja.

Uvođenjem pravilnog rasporeda buđenja i spavanja, roditelji mogu pomoći bebi da se prilagodi na dan–noć ciklus (Mindell et al., 2006).

Buđenje je prirodan proces kada beba završi svoj ciklus spavanja i važan je deo njenog dnevnog ritma. Idealno je omogućiti bebi da se budi postepeno. Posle buđenja obavezno presvucite bebi pelenu, obavite higijenu i pružite joj prvo hranjenje.

Pre spavanja, roditelji mogu uvesti umirujuće aktivnosti, kao što su tiha muzika, lagano ljuljanje, masaža i kupanje. Ove aktivnosti pomažu bebi da se opusti i pripremi za spavanje, smanjujući napetost i stres (Alfano, 2017).

Izbegavanje preteranog stimulusa pred spavanje: Previše stimulacije pre spavanja, kao što je intenzivna igra ili previše svetla, može otežati uspavljivanje bebe. Bebe se najbolje uspavljuju u mirnom okruženju sa minimalnim spoljnim uticajima (Alfano, 2017).

Svaka beba ima svoj jedinstveni ritam, pa tako i potrebe za količinom sna variraju.

Rutina kupanja odojčadi

Rutina kupanja odojčadi je važan deo svakodnevne brige o bebi, jer ne samo da doprinosi higijeni, već i pomaže u stvaranju rutine. Istraživanja pokazuju da rutinske aktivnosti kao što je kupanje mogu imati smirujući efekat na odojčad, jer im pomažu da prepoznaju obrasce i razvijaju osećaj sigurnosti (Hussain et al., 2017). Na početku može izgledati kao izazov, ali brzo će postati jednostavan i prijatan deo svakodnevnog života, kako za roditelje, tako i za bebu.

Stvaranje pozitivnih iskustava tokom kupanja može smanjiti stres i anksioznost kod beba, jer razvijaju poverenje prema svojim roditeljima koji se brinu o njihovim potrebama (Field, 2016).

Bebe brzo uče i dolaze do rutine, a miran i siguran prostor za kupanje pomoći će bebi da se opusti i uživa u tom iskustvu.

Spremite sve potrebne stvari pre nego što krenete sa kupanjem:

›Toplu vodu, ne previše vruću. Idealna temperatura vode treba da bude 37°C. Beba se kupa uvek u plitkoj kadici, namenjenoj baš za bebe.
›Blagi, hipoalergeni sapun i šampon za bebe.
›Mekani peškir.
›Blagi baby losion ili ulje.
›Čistu odeću za bebu nakon kupanja.
›Vatu za čišćenje očiju, ušiju ili pupka. (Stevens et al., 2013)

Dnevne rutine za malu decu (1–3 g)

Rutine daju deci sigurnost jer znaju šta mogu da očekuju tokom dana, što doprinosi osećaju kontrole i poverenja u svet oko sebe. U ovom periodu deca počinju da postaju sve samostalnija, razvijaju socijalne veštine i sposobnost da se nose sa različitim emocijama.

Deca u ovom periodu imaju rastuću potrebu za nezavisnošću, da učestvuju u svakodnevnim rutinama i brizi o sebi.

Mališanima od jedne do druge godine, važno je pružiti im sigurno okruženje u kojem mogu da istražuju, uče i razvijaju se u skladu sa svojim sposobnostima. Hodanje, penjanje, samostalno hranjenje sa ili bez pribora, pijenje iz čaše umesto flašice, skidanje čarapica… (Ginsburg, 2007).

Roditelji i dadilje kod starije dece, od dve do tri godine, treba da podstiču njihovu želju da rade stvari za sebe, kao što je pranje ruku i zubića, oblačenje, obuvanje, nose lakše stvari, skupljaju igračke, jedu… jer tako grade samopouzdanje (Berk, 2013).

Ritam dana treba biti prilagođen potrebama deteta, uz dovoljno vremena za fizičku aktivnost, igru u mirovanju, obroke, spavanje i kvalitetno vreme sa porodicom.

Raspored hranjenja

Deca od jedne do treće godine života postaju sve samostalnija u ishrani, istražuju nove ukuse i teksture hrane, a roditelji i dadilje imaju priliku da uvedu zdrave navike koje će trajati celog života.

Ovaj uzrast je važan za postavljanje temelja za pravilnu, raznovrsnu i balansiranu ishranu.

Hranjenje deteta nije ni malo lak zadatak, tako da je rutina ključna kako bi izbegli forsirano hranjenje protiv volje deteta.

Deca bolje reaguju na predvidljivost, tako ćemo im obroke uvek organizovati u približno isto vreme — doručak, ručak, večeru, prepodnevnu i popodnevnu užinu. Dobar doručak je ključan za energiju i koncentraciju tokom jutra (Schoen et al., 2014).

Deca ovog uzrasta trebaju redovne obroke koji su balansirani i nutritivni. Takođe, odmor (ili popodnevni san) ima izuzetno važnu ulogu u razvoju njihovog imunološkog sistema i emocionalnoj stabilnosti (Huffman, 2008).

Rutinu možemo uspostaviti pranjem ruku, smanjenjem stimulacije, uključivanjem u pripremu obroka ako je dete starije (dve ili tri godine). Dete može učestvovati u pranju povrća, dodavanju začina, postavljanju stola.

Raspored dnevnog i noćnog spavanja

Dnevni san je važan za decu uzrasta od jedne do tri godine jer im pomaže da se oporave i napune energijom potrebnom za rast, razvoj i svakodnevne aktivnosti (Minges & Redeker, 2011). U ovom uzrastu, deca doživljavaju brze promene u razvoju, pa se njihova potreba za snom menja kako rastu. Kvalitetan dnevni san omogućava im da budu mirna, fokusirana i spremna za igru i učenje tokom dana.

Kako bi se postigao zdrav san, bitno je da se razvije rutina koja je prilagođena potrebama deteta. Pravilno planiranje dnevnog spavanja pomaže u usmeravanju deteta prema stabilnoj dnevnoj rutini.

Odmor (ili popodnevni san) ima izuzetno važnu ulogu u razvoju njihovog imunološkog sistema i emocionalnoj stabilnosti (Huffman, 2008). Preporučuje se da deca od 1–3 godine spavaju između 12 i 14 sati dnevno, uključujući popodnevni san (Wheaton et al., 2013).

Ovaj opseg može varirati u zavisnosti od individualnih potreba svakog deteta, ali je važno napomenuti da nedostatak sna može uticati na emocionalnu stabilnost i kognitivne funkcije deteta (Mindell, Sadeh, & Kwon, 2015).

Deca ovog uzrasta obično spavaju jednom ili dva puta tokom dana, zavisno od njihovih individualnih potreba.

Mlađa deca, od jedne godine, imaju dva dnevna sna tokom dana. Prvi san je obično između 10–11h i traje 1–1,5h. Drugi san je posle podne, između 14–15h i traje 1,5–2h.

Kod starijih mališana (dve do tri godine), potreba za dnevnim snom je jednom dnevno, obično između 12 i 13h i traje između 2 do 3 sata.

Idealno je da deca ove starosne grupe spavaju između 10 i 12 sati svake noći (Blunden, 2013). Većina dece u ovom uzrastu treba da ide na spavanje između 19:00 i 20:00 sati, kako bi se omogućio dovoljni period sna. Promene u rutini spavanja mogu uzrokovati poteškoće pri uspavljivanju i česta buđenja tokom noći, što se može odraziti na ponašanje i raspoloženje deteta (Sadeh, 2015).

Rutina toaleta za malu decu + odvikavanje od pelena

Rutina toaleta za malu decu važan je deo njihove svakodnevne higijene i samostalnosti. Deca počinju da se uče osnovama lične higijene, a usmeravanje ka redovnoj rutini može im pomoći da razvijaju dobre i zdrave navike.

Dete postaje fiziološki spremno za obuku toaleta od osamnaestog meseca, ali obično nije kognitivno spremno da poveže potrebu sa upotrebom noše (Berk, 2013).

Roditelji i dadilja moraju proceniti kada je dete spremno. Prvi znaci spremnosti mogu biti:

›Povlačenje pantalona i čučanje
›Donošenje čiste pelene
›Sakriva se kada vrši nuždu
›Suva pelena nakon dužeg perioda

Dete treba staviti na nošu odmah nakon što se probudi, kao i nakon obroka i tečnosti. Kako bi dete bilo zainteresovano da sedi na noši, trebamo mu pevati pesmice ili čitati knjige. Ako obavi nuždu, uvek ga treba pohvaliti, ili uvesti neki vid nagrade (Eisenberg & Lennon, 2014).

Postoji mnogo stručnih metoda za obuku deteta da koristi toalet, a najpoznatije su Brazeltonova metoda i metoda Azrina i Foksa.

Odvikavanje od pelena je proces koji zahteva strpljenje i pozitivan stav, poštujući tempo koji dete odredi. Vreme kada deca postaju spremna za ovo odvikavanje može značajno razlikovati — istraživanja ukazuju na to da se obično dešava između 18. i 36. meseca života (Brazelton, 1999).

Dok u nekim kulturama odvikavanje počinje vrlo rano, u drugim se tome posvećuje pažnja tek u kasnijem uzrastu (Miller, 2005). Biološki faktori, kao što su zrelost mokraćnog sistema i sposobnost deteta da prepozna telesne signale, igraju ključnu ulogu u ovom procesu (Fox, 2002).

Kada odlaze u toalet sa Vama ili starijom braćom i sestrama, iskoristite to vreme kako bi im objasnili određene stvari i koncepte u vezi procesa odlaska u toalet.

Studije pokazuju da obezbeđivanje pozitivnih podsticaja (kao što su nagrade) i smanjenje stresa tokom procesa može povećati šanse za uspeh (Brazelton, 1999). Takođe, važno je da roditelji prepoznaju spremnost deteta za ovu fazu, kako bi se izbegli problemi sa stresom i frustracijama (Satter, 1990).

Uvek nosite presvlaku kada izlazite iz kuće.

Noćno odvikavanje može biti složeniji proces jer noću mnogi mališani još uvek nemaju potpunu kontrolu nad mokrenjem. U početku, nastavite da koristite pelene tokom noći, ali se trudite da dete koristi toalet pre spavanja.

Važnost doslednosti rutine

Deca koja odrastaju u stabilnom okruženju sa jasno definisanim rutinama često pokazuju bolje emocionalne reakcije na stresne situacije (Bowlby, 1988). Rutine omogućavaju deci da razviju osećaj kontrole, jer znaju šta mogu da očekuju u svakom trenutku. Ova predvidljivost smanjuje anksioznost i povećava samopouzdanje (Grolnick, 2003).

Prema istraživanju koje je sprovela National Association for the Education of Young Children (NAEYC), dosledne rutine mogu pomoći deci da razviju emocionalnu otpornost jer znaju šta mogu da očekuju tokom dana (NAEYC, 2021).

Raditi određene stvari, istim redosledom, otprilike u isto vreme svaki dan pomaže u jačanju moždanih veza i gradi samopouzdanje jer dete zna šta da očekuje u nekoj situaciji. I ako mala deca ne mogu odrediti vreme, pamte redosled kojim se stvari dešavaju.

Porodična rutina

Porodična rutina nije samo način da se obave svakodnevne aktivnosti, već i način da se stvore temeljne vrednosti koje će oblikovati ponašanje dece tokom odrastanja, razviti dobre navike i ljubav prema porodici. Dobro planirana i dosledna rutina može pomoći porodicama da održe mir, smanje stres u svakodnevnom životu i pruže potrebnu podršku svakom članu porodice.

Porodična rutina se može definisati kao niz planiranih aktivnosti koje se redovno ponavljaju i obavljaju u okviru porodice. Prema istraživanjima, rutine pružaju stabilnost i sigurnost, što je ključno za zdrav razvoj dece. Rutina može uključivati vreme za obroke, školu, igru, spavanje i zajedničke aktivnosti (Wheaton, 2017).

Zdrav balans između obaveza i zajedničkog vremena čini porodicu funkcionalnijom i srećnijom, dok razvijeni osećaj doslednosti pomaže svakom članu porodice da se nosi sa životnim izazovima na pozitivan način.

Zdravlje porodice se često poboljšava kada članovi porodice redovno provode vreme zajedno u fizičkim aktivnostima, kao što su zajednički trenuci u prirodi, vožnja bicikla ili šetnje (Sallis et al., 2000).

Jedan od najvažnijih aspekata porodične rutine je razvoj dobrih životnih navika. Deca koja odrastaju u rutinskom okruženju često brže usvajaju odgovornost, kao i sposobnost da se pridržavaju pravila i planova.

Istraživanje koje su sproveli Lareau (2003) i Pugh (2011) pokazuje da deca iz porodica sa stabilnim rutinskim aktivnostima imaju bolji emocionalni razvoj i veću samodisciplinu.

Konsenzus dadilje i roditelja oko sprovođenja dnevne rutine za dete

Konsenzus između roditelja i dadilje u vezi sa sprovođenjem dnevne rutine za dete nije samo praktičan, već doprinosi pozitivnoj atmosferi u domu. Ova saradnja omogućava da dete raste u okruženju koje je dosledno, ujedinjeno i koje se temelji na međusobnom poverenju i poštovanju — lakše se prilagođavaju promenama, bolje upravljaju stresom i razvijaju zdravije emocionalne i socijalne veštine (Baumrind, 1991).

Roditelji i dadilja treba da izdvoje par minuta tokom svakog dana kako bi razmenili informacije. Dadilja treba da podeli svoja zapažanja u vezi obroka, spavanja, promena u ponašanju i raspoloženju. Redovni sastanci ili zapisnici mogu pomoći u održavanju efikasne komunikacije (Sims & Wills, 2007).

Konsenzus između roditelja i dadilje znači da svi primenjuju iste strategije, čime se obezbeđuje doslednost i smanjuje konfuzija kod deteta.

Detetove emocionalne ili fizičke potrebe mogu zahtevati prilagođavanje rutine, što je nešto što bi trebalo dogovoriti između roditelja i dadilje (Harkness & Super, 2006).

Roditelji mogu imati specifične vrednosti i pravila u vezi sa ishranom, disciplinom ili stilom učenja. Dadilja treba da razume i poštuje ove vrednosti, implementirajući ih u svakodnevnoj rutini. Dogovaranje ovih aspekata omogućava lakše donošenje odluka i smanjuje mogućnost nesporazuma (Brooks-Gunn & Markman, 2005).

Roditelji i dadilje treba da se usaglase u vezi sa ciljevima. Ako je roditelj postavio cilj da dete uči da se samostalno obuče, dadilja treba da podrži taj proces kroz doslednu praksu.

Literatura

■Cohen, D., & Mayseless, O. (2010). The role of parental routines in the development of children's self-regulation. Developmental Psychology.
■Henderson, S., McMillan, D., & Morrison, J. (2015). Infant routines and parent-child bonding: A longitudinal study. Child Development, 86(3), 742–758.
■Mindell, J. A., Sadeh, A., & Kwon, R. (2011). Sleep and its relation to the development of infant behavior. Journal of Sleep Research, 20(1), 54–63.
■Thompson, R. A. (2015). The Development of the Person: The Minnesota Study of Risk and Adaptation. Guilford Press.
■Bates, J. E., Pettit, G. S., & Dodge, K. A. (2012). Attachment and the development of social competence. In R. J. H. Havighurst & L. A. Devine (Eds.), Handbook of Attachment (pp. 249–270). Guilford Press.
■Ballard, O., & Morrow, A. L. (2013). Human milk composition: Nutrients and bioactive factors. Pediatric Clinics of North America, 60(1), 49–74.
■Sadeh, A. (2004). A brief screening questionnaire for infant sleep problems: Validation and findings for an Israeli sample. Journal of Sleep Research, 13(2), 69–72.
■Bohlin, G., Lindberg, L., & Henriksson, M. (2016). The role of breastfeeding in sleep patterns of infants. Pediatric Research, 79(6), 865–873.
■Alfano, C. A. (2017). Sleep in children and adolescents. Child and Adolescent Psychiatric Clinics of North America, 26(4), 455–474.
■Field, T. (2016). Touch and Massage in Early Child Development. Wiley-Blackwell.
■Hussain, A., et al. (2017). Infant bathing and its impact on the physical and emotional development of infants. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 58(2), 200–210.
■Stevens, M., et al. (2013). Preventing skin irritation in infants: Recommendations for safe bathing practices. Pediatric Dermatology, 30(1), 16–22.
■Berk, L. E. (2013). Child Development (9th ed.). Pearson.
■Ginsburg, K. R. (2007). The importance of play in promoting healthy child development and maintaining strong parent-child bonds. Pediatrics, 119(1), 182–191.
■Mindell, J. A., Sadeh, A., & Kwon, R. (2015). The sleep of infants and toddlers. Pediatrics, 135(6), e1530–e1538.
■Minges, K. A., & Redeker, N. S. (2011). The effects of sleep on development and health in infants and toddlers. Journal of Pediatric Nursing, 26(4), 291–298.
■Sadeh, A. (2015). Sleep and development in early childhood. Journal of Clinical Child and Adolescent Psychology, 44(3), 375–385.
■Brazelton, T. B. (1999). Toilet Training: The Brazelton Way. Addison-Wesley.
■Fox, R. A. (2002). Parenting and the development of early self-regulation. In L. A. McElwain & J. G. L. (Eds.), The Development of Self-Regulation: New Directions in Research (pp. 215–234). Cambridge University Press.
■Satter, E. (1990). Child of Mine: Feeding with Love and Good Sense. Bull Publishing Company.
■Grolnick, W. S. (2003). The Psychology of Parental Control: How Well-Intentioned Parenting Backfires. Lawrence Erlbaum.
■Sallis, J. F., Owen, N., & Fotheringham, M. J. (2000). Behavioral epidemiology: A systematic approach to understanding and promoting physical activity. Health Psychology, 19(3), 291–302.
■Baumrind, D. (1991). The influence of parenting style on adolescent competence and substance use. Journal of Early Adolescence, 11(1), 56–95.
■Harkness, S., & Super, C. M. (2006). Parental ethnotheories in the context of childhood development. In A. M. D. R. Shweder (Ed.), Anthropology of Childhood (pp. 60–82).
■Brooks-Gunn, J., & Markman, L. B. (2005). The contribution of parenting to ethnic and racial gaps in school readiness. The Future of Children, 15(1), 139–168.

© Škola za dadilje Ovaj materijal je autorsko delo i ne sme se kopirati, umnožavati, distribuirati ili koristiti bez pismene dozvole autora. Sva prava zadržana.

Škola za Dadilje — VIP Nanny's | Start Smart Nanny Trening