\n
![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_01_Image_0001.jpg\")
\n<\/p>\n
Start Smart Nanny Trening<\/p>\n
5 tema \u00a0|\u00a0 Dnevne rutine za odoj\u010dad i malu decu, doslednost, porodi\u010dna rutina i konsenzus<\/p>\n
\n\n
<\/p>\n
1<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_02_Image_0001.jpg\")
\nRutina je aktivnost koja se ponavlja – predvidljivi doga\u0111aji koji daju osnovu za svakodnevne aktivnosti u \u017eivotu deteta.<\/p>\n
Rutina poma\u017ee u organizaciji dana i stvaranju predvidljivog okru\u017eenja koje beba mo\u017ee da razume. Rutine obuhvataju osnovne aktivnosti kao \u0161to su hranjenje, spavanje, kupanje i igra, a ove aktivnosti se mogu prilagoditi individualnim potrebama bebe (Mindell et al., 2011). Tako\u0111e, emocionalna povezanost koja se razvija tokom rutinskih aktivnosti, poput hranjenja ili uspavljivanja, podr\u017eava socijalno i emocionalno sazrevanje (Thompson, 2015).<\/p>\n
Struktura i predvidljivost dnevnih aktivnosti poma\u017eu u stvaranju ose\u0107aja sigurnosti kod bebe, \u0161to je od esencijalnog zna\u010daja za njihovo zdravlje i dobrobit. Prema istra\u017eivanjima, rutine mogu pozitivno uticati na razvoj emocionalnih veza izme\u0111u roditelja i deteta (Henderson et al., 2015).<\/p>\n
Rutine ne samo da poma\u017eu u razvoju zdravih navika, ve\u0107 i omogu\u0107avaju roditeljima da uspostave stabilnost u svakodnevnom \u017eivotu, smanjuju\u0107i stres i pove\u0107avaju\u0107i emocionalnu povezanost sa bebom (Cohen & Mayseless, 2010).<\/p>\n
<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_03_Image_0001.jpg\")
\nOdoj\u010dad, posebno do \u0161est meseci starosti, zavise od predvidljivih rutina kako bi se prilagodile novim iskustvima i svetovima (Bates et al., 2012).<\/p>\n
Razvijanje dnevne rutine za odoj\u010dad je klju\u010dno za njihovu sigurnost, emocionalno blagostanje i fizi\u010dki razvoj. U prvih nekoliko meseci \u017eivota, odoj\u010dad su u fazi brzog rasta, pa je usmeravanje na pravilne rutine od vitalnog zna\u010daja za njihov zdrav razvoj (Thompson, 2015).<\/p>\n
Ovaj ose\u0107aj predvidljivosti je klju\u010dan za razvoj emocionalne stabilnosti, jer beba po\u010dinje da razume svet oko sebe i usmerava poverenje na roditelje (Thompson, 2015).<\/p>\n
Iako je va\u017eno imati rutinu, bitno je napomenuti da ona treba biti fleksibilna, jer odoj\u010dad mogu imati razli\u010dite potrebe u pogledu hranjenja i spavanja.<\/p>\n
Razumevanje signala koje beba \u0161alje roditeljima i dadiljama, kao \u0161to su znakovi gladi, umora ili nelagodnosti, klju\u010dno je za uspe\u0161no prilago\u0111avanje rutine (Henderson et al., 2015). Zbog toga, dnevne rutine ne bi trebalo da budu strogo fiksirane, ve\u0107 bi trebalo omogu\u0107iti odgovaraju\u0107i nivo fleksibilnosti prema bebinim potrebama.<\/p>\n
Energija i raspolo\u017eenje se mogu promeniti kod bebe, kada je ona na primer bolesna. Tada \u0107e tra\u017eiti vi\u0161e pa\u017enje ili vi\u0161e sna. Rutinu onda prilago\u0111avamo potrebama deteta.<\/p>\n
<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_04_Image_0001.jpg\")
\nBebe se oslanjaju na mleko kao glavni izvor ishrane, a pravilno uskla\u0111ivanje dnevnog i no\u0107nog hranjenja igra bitnu ulogu u njihovom fizi\u010dkom i emocionalnom razvoju. Kroz doslednu rutinu hranjenja, beba ne samo da zadovoljava svoje nutritivne potrebe, ve\u0107 se i povezuje sa roditeljima, \u0161to doprinosi izgradnji poverenja i sigurnosti (Ballard & Morrow, 2013).<\/p>\n
U prvim mesecima \u017eivota, odoj\u010dad je u fazi intenzivnog rasta i razvoja, zbog \u010dega je pravilna ishrana i redovno hranjenje od su\u0161tinskog zna\u010daja.<\/p>\n
Tokom ovog perioda, preporu\u010duje se u\u010destalost hranjenja svakih 2-3 sata, \u0161to zna\u010di oko 6-8 obroka dnevno (Ballard & Morrow, 2013).<\/p>\n
Odoj\u010dad koja se hrani adaptivnim mlekom mo\u017ee imati du\u017ee pauze izme\u0111u obroka od beba koje doje, po\u0161to je maj\u010dino mleko lako svarljivo.<\/p>\n
Bebina komunikacija u obliku stavljanja ruku u usta, okretanja glave ka dojci ili fla\u0161ici, kao i pla\u010d, signali su koji ukazuju na potrebu za hranjenjem. Takvi signali postepeno omogu\u0107avaju roditeljima i dadiljama da prepoznaju individualni ritam bebe, \u0161to doprinosi formiranju stabilne dnevne rutine hranjenja (Sadeh, 2004).<\/p>\n
Odoj\u010dad do 6 meseci obi\u010dno ne spavaju celu no\u0107, ve\u0107 se bude tokom no\u0107i da bi se nahranila, \u0161to je prirodni mehanizam rasta i potrebe za energijom (Bohlin et al., 2016). No\u0107na hranjenja su \u010desto kra\u0107a i mogu trajati 10-20 minuta, pri \u010demu beba brzo zaspiva nakon obroka. U prvim mesecima, dojenje ili formula mogu biti jedini na\u010din da beba zadovolji svoje nutritivne potrebe tokom no\u0107i (Eben et al., 2012).<\/p>\n
Kako beba raste, promeni\u0107e se i njene potrebe za hranom, kao i du\u017eina pauza izme\u0111u obroka.<\/p>\n
<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_05_Image_0001.jpg\")
\nPrema istra\u017eivanjima, novoro\u0111en\u010dad spava od 14 do 17 sati dnevno, dok starija deca mogu spavati od 12 do 14 sati (Hirshkowitz et al., 2015). Kvalitetan san ne samo da omogu\u0107ava rast i razvoj, ve\u0107 je i va\u017ean za ja\u010danje imunolo\u0161kog sistema i razvoj mo\u017edanih funkcija (Alfano, 2017).<\/p>\n
Pravilno utemeljena rutina poma\u017ee bebi da se ose\u0107a sigurno, smireno i stabilno. Rutine, bilo da se radi o bu\u0111enju ili spavanju, poma\u017eu bebi da se prilagodi na svet oko sebe, kao i da razvije dobar obrazac spavanja.<\/p>\n
Uvo\u0111enjem pravilnog rasporeda bu\u0111enja i spavanja, roditelji mogu pomo\u0107i bebi da se prilagodi na dan-no\u0107 ciklus (Mindell et al., 2006).<\/p>\n
Bu\u0111enje je prirodan proces kada beba zavr\u0161i svoj ciklus spavanja i va\u017ean je deo njenog dnevnog ritma. Idealno je omogu\u0107iti bebi da se budi postepeno. Posle bu\u0111enja obavezno presvucite bebi pelenu, obavite higijenu i pru\u017eite joj prvo hranjenje.<\/p>\n
Pre spavanja, roditelji mogu uvesti umiruju\u0107e aktivnosti, kao \u0161to su tiha muzika, lagano ljuljanje, masa\u017ea i kupanje. Ove aktivnosti poma\u017eu bebi da se opusti i pripremi za spavanje, smanjuju\u0107i napetost i stres (Alfano, 2017).<\/p>\n
Izbegavanje preteranog stimulusa pred spavanje:<\/strong> Previ\u0161e stimulacije pre spavanja, kao \u0161to je intenzivna igra ili previ\u0161e svetla, mo\u017ee ote\u017eati uspavljivanje bebe. Bebe se najbolje uspavljuju u mirnom okru\u017eenju sa minimalnim spoljnim uticajima (Alfano, 2017).<\/p>\n Svaka beba ima svoj jedinstveni ritam, pa tako i potrebe za koli\u010dinom sna variraju.<\/p>\n <\/p>\n Rutina kupanja odoj\u010dadi je va\u017ean deo svakodnevne brige o bebi, jer ne samo da doprinosi higijeni, ve\u0107 i poma\u017ee u stvaranju rutine. Istra\u017eivanja pokazuju da rutinske aktivnosti kao \u0161to je kupanje mogu imati smiruju\u0107i efekat na odoj\u010dad, jer im poma\u017eu da prepoznaju obrasce i razvijaju ose\u0107aj sigurnosti (Hussain et al., 2017). Na po\u010detku mo\u017ee izgledati kao izazov, ali brzo \u0107e postati jednostavan i prijatan deo svakodnevnog \u017eivota, kako za roditelje, tako i za bebu.<\/p>\n Stvaranje pozitivnih iskustava tokom kupanja mo\u017ee smanjiti stres i anksioznost kod beba, jer razvijaju poverenje prema svojim roditeljima koji se brinu o njihovim potrebama (Field, 2016).<\/p>\n Bebe brzo u\u010de i dolaze do rutine, a miran i siguran prostor za kupanje pomo\u0107i \u0107e bebi da se opusti i u\u017eiva u tom iskustvu.<\/p>\n Spremite sve potrebne stvari pre nego \u0161to krenete sa kupanjem:<\/p>\n <\/p>\n 2<\/p>\n Rutine daju deci sigurnost jer znaju \u0161ta mogu da o\u010dekuju tokom dana, \u0161to doprinosi ose\u0107aju kontrole i poverenja u svet oko sebe. U ovom periodu deca po\u010dinju da postaju sve samostalnija, razvijaju socijalne ve\u0161tine i sposobnost da se nose sa razli\u010ditim emocijama.<\/p>\n Deca u ovom periodu imaju rastu\u0107u potrebu za nezavisno\u0161\u0107u, da u\u010destvuju u svakodnevnim rutinama i brizi o sebi.<\/p>\n Mali\u0161anima od jedne do druge godine, va\u017eno je pru\u017eiti im sigurno okru\u017eenje u kojem mogu da istra\u017euju, u\u010de i razvijaju se u skladu sa svojim sposobnostima. Hodanje, penjanje, samostalno hranjenje sa ili bez pribora, pijenje iz \u010da\u0161e umesto fla\u0161ice, skidanje \u010darapica… (Ginsburg, 2007).<\/p>\n Roditelji i dadilje kod starije dece, od dve do tri godine, treba da podsti\u010du njihovu \u017eelju da rade stvari za sebe, kao \u0161to je pranje ruku i zubi\u0107a, obla\u010denje, obuvanje, nose lak\u0161e stvari, skupljaju igra\u010dke, jedu… jer tako grade samopouzdanje (Berk, 2013).<\/p>\n Ritam dana treba biti prilago\u0111en potrebama deteta, uz dovoljno vremena za fizi\u010dku aktivnost, igru u mirovanju, obroke, spavanje i kvalitetno vreme sa porodicom.<\/p>\n <\/p>\n Deca od jedne do tre\u0107e godine \u017eivota postaju sve samostalnija u ishrani, istra\u017euju nove ukuse i teksture hrane, a roditelji i dadilje imaju priliku da uvedu zdrave navike koje \u0107e trajati celog \u017eivota.<\/p>\n Ovaj uzrast je va\u017ean za postavljanje temelja za pravilnu, raznovrsnu i balansiranu ishranu.<\/p>\n Hranjenje deteta nije ni malo lak zadatak, tako da je rutina klju\u010dna kako bi izbegli forsirano hranjenje protiv volje deteta.<\/p>\n Deca bolje reaguju na predvidljivost, tako \u0107emo im obroke uvek organizovati u pribli\u017eno isto vreme – doru\u010dak, ru\u010dak, ve\u010deru, prepodnevnu i popodnevnu u\u017einu. Dobar doru\u010dak je klju\u010dan za energiju i koncentraciju tokom jutra (Schoen et al., 2014).<\/p>\n Deca ovog uzrasta trebaju redovne obroke koji su balansirani i nutritivni. Tako\u0111e, odmor (ili popodnevni san) ima izuzetno va\u017enu ulogu u razvoju njihovog imunolo\u0161kog sistema i emocionalnoj stabilnosti (Huffman, 2008).<\/p>\n Rutinu mo\u017eemo uspostaviti pranjem ruku, smanjenjem stimulacije, uklju\u010divanjem u pripremu obroka ako je dete starije (dve ili tri godine). Dete mo\u017ee u\u010destvovati u pranju povr\u0107a, dodavanju za\u010dina, postavljanju stola.<\/p>\n <\/p>\n Dnevni san je va\u017ean za decu uzrasta od jedne do tri godine jer im poma\u017ee da se oporave i napune energijom potrebnom za rast, razvoj i svakodnevne aktivnosti (Minges & Redeker, 2011). U ovom uzrastu, deca do\u017eivljavaju brze promene u razvoju, pa se njihova potreba za snom menja kako rastu. Kvalitetan dnevni san omogu\u0107ava im da budu mirna, fokusirana i spremna za igru i u\u010denje tokom dana.<\/p>\n Kako bi se postigao zdrav san, bitno je da se razvije rutina koja je prilago\u0111ena potrebama deteta. Pravilno planiranje dnevnog spavanja poma\u017ee u usmeravanju deteta prema stabilnoj dnevnoj rutini.<\/p>\n Odmor (ili popodnevni san) ima izuzetno va\u017enu ulogu u razvoju njihovog imunolo\u0161kog sistema i emocionalnoj stabilnosti (Huffman, 2008). Preporu\u010duje se da deca od 1-3 godine spavaju izme\u0111u 12 i 14 sati dnevno, uklju\u010duju\u0107i popodnevni san (Wheaton et al., 2013).<\/p>\n Ovaj opseg mo\u017ee varirati u zavisnosti od individualnih potreba svakog deteta, ali je va\u017eno napomenuti da nedostatak sna mo\u017ee uticati na emocionalnu stabilnost i kognitivne funkcije deteta (Mindell, Sadeh, & Kwon, 2015).<\/p>\n Deca ovog uzrasta obi\u010dno spavaju jednom ili dva puta tokom dana, zavisno od njihovih individualnih potreba.<\/p>\n Mla\u0111a deca, od jedne godine, imaju dva dnevna sna tokom dana. Prvi san je obi\u010dno izme\u0111u 10-11h i traje 1-1,5h. Drugi san je posle podne, izme\u0111u 14-15h i traje 1,5-2h.<\/p>\n Kod starijih mali\u0161ana (dve do tri godine), potreba za dnevnim snom je jednom dnevno, obi\u010dno izme\u0111u 12 i 13h i traje izme\u0111u 2 do 3 sata.<\/p>\n Idealno je da deca ove starosne grupe spavaju izme\u0111u 10 i 12 sati svake no\u0107i (Blunden, 2013). Ve\u0107ina dece u ovom uzrastu treba da ide na spavanje izme\u0111u 19:00 i 20:00 sati, kako bi se omogu\u0107io dovoljni period sna. Promene u rutini spavanja mogu uzrokovati pote\u0161ko\u0107e pri uspavljivanju i \u010desta bu\u0111enja tokom no\u0107i, \u0161to se mo\u017ee odraziti na pona\u0161anje i raspolo\u017eenje deteta (Sadeh, 2015).<\/p>\n <\/p>\n Rutina toaleta za malu decu va\u017ean je deo njihove svakodnevne higijene i samostalnosti. Deca po\u010dinju da se u\u010de osnovama li\u010dne higijene, a usmeravanje ka redovnoj rutini mo\u017ee im pomo\u0107i da razvijaju dobre i zdrave navike.<\/p>\n Dete postaje fiziolo\u0161ki spremno za obuku toaleta od osamnaestog meseca, ali obi\u010dno nije kognitivno spremno da pove\u017ee potrebu sa upotrebom no\u0161e (Berk, 2013).<\/p>\n Roditelji i dadilja moraju proceniti kada je dete spremno. Prvi znaci spremnosti mogu biti:<\/p>\n Dete treba staviti na no\u0161u odmah nakon \u0161to se probudi, kao i nakon obroka i te\u010dnosti. Kako bi dete bilo zainteresovano da sedi na no\u0161i, trebamo mu pevati pesmice ili \u010ditati knjige. Ako obavi nu\u017edu, uvek ga treba pohvaliti, ili uvesti neki vid nagrade (Eisenberg & Lennon, 2014).<\/p>\n Postoji mnogo stru\u010dnih metoda za obuku deteta da koristi toalet, a najpoznatije su Brazeltonova metoda i metoda Azrina i Foksa.<\/p>\n Odvikavanje od pelena je proces koji zahteva strpljenje i pozitivan stav, po\u0161tuju\u0107i tempo koji dete odredi. Vreme kada deca postaju spremna za ovo odvikavanje mo\u017ee zna\u010dajno razlikovati – istra\u017eivanja ukazuju na to da se obi\u010dno de\u0161ava izme\u0111u 18. i 36. meseca \u017eivota (Brazelton, 1999).<\/p>\n Dok u nekim kulturama odvikavanje po\u010dinje vrlo rano, u drugim se tome posve\u0107uje pa\u017enja tek u kasnijem uzrastu (Miller, 2005). Biolo\u0161ki faktori, kao \u0161to su zrelost mokra\u0107nog sistema i sposobnost deteta da prepozna telesne signale, igraju klju\u010dnu ulogu u ovom procesu (Fox, 2002).<\/p>\n Kada odlaze u toalet sa Vama ili starijom bra\u0107om i sestrama, iskoristite to vreme kako bi im objasnili odre\u0111ene stvari i koncepte u vezi procesa odlaska u toalet.<\/p>\n Studije pokazuju da obezbe\u0111ivanje pozitivnih podsticaja (kao \u0161to su nagrade) i smanjenje stresa tokom procesa mo\u017ee pove\u0107ati \u0161anse za uspeh (Brazelton, 1999). Tako\u0111e, va\u017eno je da roditelji prepoznaju spremnost deteta za ovu fazu, kako bi se izbegli problemi sa stresom i frustracijama (Satter, 1990).<\/p>\n Uvek nosite presvlaku kada izlazite iz ku\u0107e.<\/strong><\/p>\n No\u0107no odvikavanje mo\u017ee biti slo\u017eeniji proces jer no\u0107u mnogi mali\u0161ani jo\u0161 uvek nemaju potpunu kontrolu nad mokrenjem. U po\u010detku, nastavite da koristite pelene tokom no\u0107i, ali se trudite da dete koristi toalet pre spavanja.<\/p>\n <\/p>\n 3<\/p>\n Deca koja odrastaju u stabilnom okru\u017eenju sa jasno definisanim rutinama \u010desto pokazuju bolje emocionalne reakcije na stresne situacije (Bowlby, 1988). Rutine omogu\u0107avaju deci da razviju ose\u0107aj kontrole, jer znaju \u0161ta mogu da o\u010dekuju u svakom trenutku. Ova predvidljivost smanjuje anksioznost i pove\u0107ava samopouzdanje (Grolnick, 2003).<\/p>\n Prema istra\u017eivanju koje je sprovela National Association for the Education of Young Children (NAEYC), dosledne rutine mogu pomo\u0107i deci da razviju emocionalnu otpornost jer znaju \u0161ta mogu da o\u010dekuju tokom dana (NAEYC, 2021).<\/p>\n Raditi odre\u0111ene stvari, istim redosledom, otprilike u isto vreme svaki dan poma\u017ee u ja\u010danju mo\u017edanih veza i gradi samopouzdanje jer dete zna \u0161ta da o\u010dekuje u nekoj situaciji. I ako mala deca ne mogu odrediti vreme, pamte redosled kojim se stvari de\u0161avaju.<\/p>\n <\/p>\n 4<\/p>\n Porodi\u010dna rutina nije samo na\u010din da se obave svakodnevne aktivnosti, ve\u0107 i na\u010din da se stvore temeljne vrednosti koje \u0107e oblikovati pona\u0161anje dece tokom odrastanja, razviti dobre navike i ljubav prema porodici. Dobro planirana i dosledna rutina mo\u017ee pomo\u0107i porodicama da odr\u017ee mir, smanje stres u svakodnevnom \u017eivotu i pru\u017ee potrebnu podr\u0161ku svakom \u010dlanu porodice.<\/p>\n Porodi\u010dna rutina se mo\u017ee definisati kao niz planiranih aktivnosti koje se redovno ponavljaju i obavljaju u okviru porodice. Prema istra\u017eivanjima, rutine pru\u017eaju stabilnost i sigurnost, \u0161to je klju\u010dno za zdrav razvoj dece. Rutina mo\u017ee uklju\u010divati vreme za obroke, \u0161kolu, igru, spavanje i zajedni\u010dke aktivnosti (Wheaton, 2017).<\/p>\n Zdrav balans izme\u0111u obaveza i zajedni\u010dkog vremena \u010dini porodicu funkcionalnijom i sre\u0107nijom, dok razvijeni ose\u0107aj doslednosti poma\u017ee svakom \u010dlanu porodice da se nosi sa \u017eivotnim izazovima na pozitivan na\u010din.<\/p>\n Zdravlje porodice se \u010desto pobolj\u0161ava kada \u010dlanovi porodice redovno provode vreme zajedno u fizi\u010dkim aktivnostima, kao \u0161to su zajedni\u010dki trenuci u prirodi, vo\u017enja bicikla ili \u0161etnje (Sallis et al., 2000).<\/p>\n Jedan od najva\u017enijih aspekata porodi\u010dne rutine je razvoj dobrih \u017eivotnih navika. Deca koja odrastaju u rutinskom okru\u017eenju \u010desto br\u017ee usvajaju odgovornost, kao i sposobnost da se pridr\u017eavaju pravila i planova.<\/p>\n Istra\u017eivanje koje su sproveli Lareau (2003) i Pugh (2011) pokazuje da deca iz porodica sa stabilnim rutinskim aktivnostima imaju bolji emocionalni razvoj i ve\u0107u samodisciplinu.<\/p>\n <\/p>\n 5<\/p>\n Konsenzus izme\u0111u roditelja i dadilje u vezi sa sprovo\u0111enjem dnevne rutine za dete nije samo prakti\u010dan, ve\u0107 doprinosi pozitivnoj atmosferi u domu. Ova saradnja omogu\u0107ava da dete raste u okru\u017eenju koje je dosledno, ujedinjeno i koje se temelji na me\u0111usobnom poverenju i po\u0161tovanju – lak\u0161e se prilago\u0111avaju promenama, bolje upravljaju stresom i razvijaju zdravije emocionalne i socijalne ve\u0161tine (Baumrind, 1991).<\/p>\n Roditelji i dadilja treba da izdvoje par minuta tokom svakog dana kako bi razmenili informacije. Dadilja treba da podeli svoja zapa\u017eanja u vezi obroka, spavanja, promena u pona\u0161anju i raspolo\u017eenju. Redovni sastanci ili zapisnici mogu pomo\u0107i u odr\u017eavanju efikasne komunikacije (Sims & Wills, 2007).<\/p>\n Konsenzus izme\u0111u roditelja i dadilje zna\u010di da svi primenjuju iste strategije, \u010dime se obezbe\u0111uje doslednost i smanjuje konfuzija kod deteta.<\/p>\n Detetove emocionalne ili fizi\u010dke potrebe mogu zahtevati prilago\u0111avanje rutine, \u0161to je ne\u0161to \u0161to bi trebalo dogovoriti izme\u0111u roditelja i dadilje (Harkness & Super, 2006).<\/p>\n Roditelji mogu imati specifi\u010dne vrednosti i pravila u vezi sa ishranom, disciplinom ili stilom u\u010denja. Dadilja treba da razume i po\u0161tuje ove vrednosti, implementiraju\u0107i ih u svakodnevnoj rutini. Dogovaranje ovih aspekata omogu\u0107ava lak\u0161e dono\u0161enje odluka i smanjuje mogu\u0107nost nesporazuma (Brooks-Gunn & Markman, 2005).<\/p>\n Roditelji i dadilje treba da se usaglase u vezi sa ciljevima. Ako je roditelj postavio cilj da dete u\u010di da se samostalno obu\u010de, dadilja treba da podr\u017ei taj proces kroz doslednu praksu.<\/p>\n <\/p>\n \u00a9 \u0160kola za dadilje<\/strong> Ovaj materijal je autorsko delo i ne sme se kopirati, umno\u017eavati, distribuirati ili koristiti bez pismene dozvole autora. Sva prava zadr\u017eana.<\/p>\n <\/p>\n \u0160kola za Dadilje – VIP Nanny’s \u00a0|\u00a0 Start Smart Nanny Trening<\/p>\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Start Smart Nanny Trening MODUL 6 Va\u017enost rutine u detinjstvu 5 tema \u00a0|\u00a0 Dnevne rutine za odoj\u010dad i malu decu, doslednost, porodi\u010dna rutina i konsenzus 1 [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-641","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/skolazadadilje.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/641","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/skolazadadilje.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/skolazadadilje.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolazadadilje.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolazadadilje.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=641"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/skolazadadilje.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/641\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":685,"href":"https:\/\/skolazadadilje.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/641\/revisions\/685"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/skolazadadilje.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=641"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Rutina kupanja odoj\u010dadi<\/h3>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_07_Image_0001.jpg\")
\n\n
Dnevne rutine za malu decu (1-3 g)<\/h2>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_09_Image_0001.jpg\")
\nRaspored hranjenja<\/h3>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_11_Image_0001.jpg\")
\nRaspored dnevnog i no\u0107nog spavanja<\/h3>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_12_Image_0001.jpg\")
\nRutina toaleta za malu decu + odvikavanje od pelena<\/h3>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_14_Image_0001.jpg\")
\n\n
Va\u017enost doslednosti rutine<\/h2>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_16_Image_0001.jpg\")
\nPorodi\u010dna rutina<\/h2>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_17_Image_0001.jpg\")
\nKonsenzus dadilje i roditelja oko sprovo\u0111enja dnevne rutine za dete<\/h2>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/skolazadadilje.org\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MODUL-6-VAZNOST-RUTINE-U-DETINJSTVU_Page_18_Image_0001.jpg\")
\nLiteratura<\/h3>\n
\n